idiotiske priče - idiotizmi idiotiske priče - idiotizmi

Koji očajnici prate rijalitije?

Rijaliti programi su zavladali televizijom ali je tu i pitanje: koliko ljudi moraju biti očajni da bi pratili rijalitije? Svakoga dana, iz sata u sat, iz dana u dan? Pa sve to na dve ili više televizija paralelno? A one sve to otežu beskrajno, pa kad nekako svrše sa jednim, odmah kreću sa drugim!
Pitanje se nameće: koliko prazan i očajan život imaju oni koji prate ta sranja?
Poznato je da pametni ljudi, koji nastoje da imaju lepim događajima obogaćene živote nikada ne prate rijaliti programe. Imaju mnogo toga prečeg i interesatnijeg od zurenja u tuđe virtuelne živote.
Ali ovi koji su zbog toga vezani za televiziju, oni su u ozbiljnom problemu, pravi očajnici.
Ko će, recimo, propustiti izlazak na večeru u restoran, da bi ostao kod kuće gledati rijaliti šou? Niko normalan! Ali kad si očajno bedan, možeš samo da sanjaš o restoranu, dok se hraniš rijalitijem. Ili druženje sa prijateljima zameniti gledanjem rijalitija? Naravno niko sem očajnika koji nemaju ni društvo, ni prijatelje!
Ko će ostati da gleda sve samu opštenarodnu kurvu koja se navodno zaljubila u nekog tamo foliranta ako ima svoju voljenu osobu? Da žrtvuje svoju romantiku za zurenje u ta govna. Samo potpuni idiot!
A seks? Zamisli zuriš celu noć u TV da bi gledao jebanje dvoje majmuna ispod pokrivača. To znači ili si teška zagoretina ili da imaš neki nastarani poremećaj!
I tako redom, ceo život ti iscuri u praćenju tih gadosti a on nema reprizu. Rijalitiji ne vraćaju ukradeno vreme, oni su tu da uzimaju bilo šta što mogu. Možda je to i zaslužena kazna za one koji beže iz svoje stvarnosti u jeftini šou sa životima bizarnih likova.

P.S. Ako ste se već pronašli u nekom od navedenih primera - onda primite naše saučešće.