• Konačno  su nam stigle i poodavno najavljivane  školske uniforme za učenike  i prvi utisak koji one izazivaju je: da li ih je kreirala šurnjaja nekog od ministara iz Vlade?
  Realno, ovoj kreatorki je bila potrebna debela veza , da se nešto ovako nepraktično, glupo i ružno progura kao ozbiljna stvar koju će na sebi morati da nose današnje generacije đaka.
  U redu, klinci sa slike jesu slatki, ali oni bi to bili u skoro svakom odelu, tako da nije trebalo da im se nakači neka umišljena kreatorka i zagorča im život sa ovim nepraktičnim krpama koje se jedino ispravno mogu nositi ako se prethodno prođe manekenski kurs hodanja po modnoj pisti i to u slučaju da nema vetra.
  U poređenju sa našim novim đačkim uniformama i trudu da se one ispravno nose i održavaju, uglađeni radnici multinacionalnih kompanija, bankari i japiji su opušteni rege kuleri sa Jamajke!
  Pazite kravate: ta obaveza vezivanja i nošenja tog prokletog hrvatskog izuma, stvarno može biti kobna. Dečije igre često znaju biti okrutne i opasne,  tako da se na prve slučajeve povređivanja  a možda i davljenja neće dugo čekati. Gde je ta moronka učila za kreatora, kada tome nije pridala ni zrno pažnje?
  Cena jednog ovakog idiotskog odela  je kažu 6000 dinara, suma za koju se za izlazak mogu obući i kurve splavaruše i to od glave do pete. Koliko je takvih odela potrebno jednom učeniku osnovcu da bi on stalno bio uredan i čist? Mislimo da bi za to neka plata po austrijskom standardu bila OK.
  Zato na kraju imamo poruku: ne uništavajte deci lepe školske dane i detinjstvo! Ako već nemate ništa bolje od ovakvog kičeraja, nemojte ni njega deci da namećete!
  I ne možemo da odolimo: obucite u to sranje one u Skupštini, znate već kojoj!

Poput katastrofalnih poplava koje poslednjih godina pogađaju naša područja, tako ih pogađaju i strašne poplave domaće savremene književnosti. Vreme je da zaboravite Andrića, Crnjanskog, Balzaka, Tolstoja, Dostojevskog… i okrenete se generaciji modernih neponovljivih stvaralaca čiji talenat raspamećuje iole normalnog čoveka.
Svi književni standardi se ruše i nestaju sa pomenom zvučnih imena Suzane Mančić, Vesne Dedić, Marijane Mateus, Ive štrljić i ostalih zvezda trend književnosti. Pred njima su poklekle i neprikosnovene spisateljice bestselera za precvale ženice kao što su Habjanovićka, Bobićka i Bjelica.
Kakva su to samo oštra i britka pera, kakva je to beskompromisnost, senzacionalnost, provokativnost, neposrednost, smelost u pisanju a bogami tu su i pornografski elementi! Sve to zajedno odlikuje jeftino-urnebesni stil u kome su napisani njihovi veliki dragulji književnosti.  Dok se domaći muški pisci još uvek bakću sa neprevaziđenim likom sa ovih prostora, Josipom Brozom, i zavereničkim tumačenjem naše delikatne istorije, žensko pero se smelo i beskompromisno ustremilo na emancipaciju žena i proklamovanje nove vrste ljubavi: romantike spojene sa novcem, za koju se sve do današnjeg dana mislilo da je nespojiva sa zdravim i normalnim ljudskim osećanjima.                                                                               Promocije takvih izdanja su spektakli kakvi se viđaju samo u Holivudu a sam plemeniti izdavač “Laguna” je vazdignut u visine čije treševe nikada neće moći dosegnuti nijedna izdavačka kuća.

IDIOTIZMI – poseti sajt

Došla nam je IKEA jeeeaa, kako smo sada svi srećni ovde u Srbiji!
Čekali smo jako dugo da IKEA dođe i kod nas, molili se u molitvama da se Ikea pojavi i konačno dočekali to ovaploćenje.
Sada je otvorena samo jedna ali uskoro će ih biti pet, da podmiruju celu Srbiju, svi ćemo nameštaj da kupujemo samo kod njih. Mi debilčine i pomodarska stoka volimo da na našu oskudnu livadu dovedemo tuđu kravu da pase, nebitno je što naše krave već skapavaju od gladi.

Tako bi se nekako mogle opisati emocije ove glupanderske nacije kojoj su tuđa govna slađa od domaćeg hleba.
Jasno da je Ikea ovde došla da dobro zaradi (profit u milionima).                                                 Prvo je dugo, dugo analizirala naše tržište a onda se odlučila da nastupi na njemu.
Iako su znali da su naše plate smešno niske, videli su i koliko smo glupi pa kupujemo razna uvozna sranja (kao oni Indijanci koji su za perle i đinđuve prodali sopstvenu zemlju), samo da bi se mogli pohvaliti kako se snadbevamo iz fensi prodavnica.
Odmeravali su šta je snažnije u Srbiji: siromašnost ili glupost.
POBEDILA JE GLUPOST i eto njih kod nas.
Jeste da je to nameštaj od jeftinih materijala iverice i kartona ali to nema veze, važno je i moderno imati IKEIN nameštaj!

Vlast se hvali, kažu Ikea je u svojoj prodaji zaposlila oko 400 naših radnika – dok će isto toliko domaćih prodavaca ostati bez posla i sigirno još bar 4000 radnika u domaćoj industriji nameštaja ali ko ih šiša kad oni nisu IKEA. Nećemo ništa ni da proizvodimo, samo ćemo da kupujemo i zadužujemo se (ok, možda malo da se bavimo kriminalom).
I još pričamo kako smo zemlja pametnih ljudi.

Nama najinteresantnija priča iz prošle sedmice, bila je ona kako je pevač Marinko Rokvić nalupao jednog deliju, koji se usudio da nasrne na staroga lafa. Mada su neke pojedinosti iz ove priče ostale nerazjašnjene do kraja, mi smo odlučili da vam prenesemo ono što smo doznali iz naših izvora.                                                                                                                       Dakle, tržni centar Delta Siti u Beogradu poznat je kao luksuzno mesto gde ne može da kupuje svako, kao što su mogli ovaj momak i devojka iz naše priče. U isto vreme kada su oni autom došli na parking tog tržnog centra, stigao je sa svojim autom i Marinko, u želji da popravi svoje raspoloženje jednim dobrim šopingom. Bilo je tu jedno dobro mesto za parkiranje, na koje su nameračili se i on i oni. Devojka je želeći da “to mesto sačuva za auto svoga momka”, stala na parking mesto, ne želeći da dopusti Marinku da se uparkira na isto.                                                                                                                                                             Marinko Rokvić je pevač koji se proslavio hitom “Zanela me svetla velikoga grada” , pesmi koja govori o tome kako je on u velegrad stigao iz provincije, te mu stoga galantnost i simpatisanje bontona nisu uopšte bili bliski. Zato je on postupio jako provincijalski i odgurao devojku sa parking mesta, na koje je zatim uterao svoje auto. Videvši to, devojčin momak se zaboravlja, i kreće da vandalski udara po haubi Marinkovog auta dok se ovaj još uvek nalazi u njemu. Tada Marinko izlazi iz auta, i uprkos tome što je prešao šesdesetu godinu, nalupa ovoga mladića gore nego što je njegov ćale to ikada uradio. Kažu da  je Marinko nakon toga izgovorio antologijsku rečenicu: ŠTO ULAZIŠ U FRKU KAD SI SLABIJI?!                                                                                                                                                                                                                      

Nekoliko stvari iz ove priče nam je  ostalo nerazjašnjeno. Prvo: kako se to mesto na parkingu čuva tako što neko samo stane na njega i od tada polaže sva prava na njega? Drugo: kako je devojka pešak stigla na parking mesto pre nego što je njen momak stigao sa autom? Treće: kako je jedan gradski momak dozvolio sebi da pred očima svoje drage, ulazi u frku sa provincijalcem? Četvrto: otkud Marinku tolika snaga kada je po godinama već starkelja? (1954 godište) Peto: otkud mladiću, koga prebije Marinko Rokvić, uopšte devojka? Šesto: ko je ta devojka i kako doći do njenog broja? ( ona zaslužuje da već jednom upozna pravog muškarca).

Od juče sve živo priča o tome kako se u  Zaječaru dogodio skandal, kada je tamo neki sveštenik osveštao noćni klub koji se zove Dorijan Grej (klub ne sveštenik). Narod je besan i razočaran zbog toga čina, jer smatra da je time oskrnavljena naša pravoslavna vera, da su popovi postali nezasiti i spremni da zbog para služe i samom satani!                   Ipak postojimo i mi koji se ne slažemo sa takvim mišljenjima jer smatramo da je popa u Zaječaru uradio PRAVU STVAR! Mi znamo da naši popovi, za pare, osveštavaju sve živo, od opasnih trafo-stanica do poštanskih šaltera sa njihovim službenicama, ali to je nekako bez veze jer je, sa verskog aspekta,  najbitnije da osveštana budu baš  mesta najvećih grehova. Zašto da popovi osveštavaju nove kuće koje ljudi sagrade za svoje porodice da bi spokojno živeli u njima, pa podrazumeva se da tu nema nikakvih grehova. Popovi su potrebni onima koji čine grehove. Ne trebaju popovi da osveštavaju fabrike, one su za dobro jer će zaposliti nove ljude, niti bolnice koje će lečiti bolesnike ili škole gde će deca učiti i obrazovati se… Takve korisne stvari već su “zicer” u božijim očima, dobijaju Njegov blagoslov kao od šale. Popovi moraju da pomažu grešnima, zašto da vrše opela ljudima koji su celoga života bili dobri i pošteni  i kao takvi grantovano siromašni da pop slabo prođe od njihove sahrane. Sirotinji su na nebu vrata raja širom otvorena jer ga zaslužuju i bez popova.                                                                                                                                               Popovi su tu da kod boga urgiraju za grešnike i ološe, da se bog smiluje i otpiše im od grehova onoliko koliko imaju u parama da časte svoga sveštenika. Zato  nakon osveštanja noćnog kluba u Zaječaru sveštenici svih rangova moraju ( za dobre pare naravno) da krenu sa osveštavanjem svih drugih mesta strašnih  grehova: od kladionica, kockarnica, mafijaških džipova, preko zelenaških banaka, policijskih stanica, inspekcija, carina, sudnica, sve do onih najvećih: Narodne Skupštine Srbije i zgrade Vlade u Nemanjinoj! Sve to vapi za očišćenjem od teških grehova, ne pita se koliko košta spasenje jer imaju da plate koliko god popovi zažele .                                                                                       E posle takvih bogatih žetvi ima i prebogati papa da im zavidi na parama koje će da zgrnu! Onda neka se slobodno voze u luksuznim mercedesima i audijima koji nisu kupljeni od priloga sirotinje nego  ućareni od antihrista!